Zanimljivosti

Istorija šminkanja počinje sa ljudskom istorijom. U praistrorijsko doba šminka je imala ulogu maske koja ohrabruje lovce i ratnike koji je nose. Egipat je vodio računa o izgledu faraonskih porodica. Ten se mazao pozlaćenim prahom, oči I obrve bile su iscrtane oštro, crnom bojom, a cilj je bio imati uzvišen i moćan izgled. Stari Rim i Grčka su zadržali po neku karakteristiku egipatkog šminkanja očiju, ali čitav izgled je daleko prirodniji što prati lagodan život vladara. Za vreme Renesanse, a naročito sedamnaestog veka kada je uz raskoš odeće i frizure došlo do procvata umetnosti šminkanja. Lica su bila izbeljivana, obrazi rumeni, uz obavezan nacrtan mladež. Dvadeseti vek i razvitak industrijske revolucije donosi mnoge promene i inovacije u umetnosti šminkanja. Dvadesete godine ovog veka su upečatljive po Čarlston modi, kratkim kosama i karakterističnom izgledu. Obrve , predhodno obrijane, su iscrtavane, oči uokvirene crnim kreonom i maksimalno povećane, a usta bordo ili crvena sa gotovo oštrim ivicama. Ovaj tend se nastavlja i u tridesetim, dok su četrdesete znatno mirnije osim što je karmin ostao crven. Pedesetih palata boja počinje da se proširuje dok šezdesete nose svoj definisani stil. Senke su mat i pastelnih boja, usta su uglavnom svetla takodje mat, rumenilo iste nijanse, veštačke terpavice su obavezan detalj. Sedamdesete su karakteristične po sedefastim senkama jakih boja, prirodnim debelim obrvama, a čitav make up je poprilično napadan. U devedesetim stilovi se menjanu iz godine u godinu, od potpuno prirodnog do techno izgleda. 

Kako su se žene ulepšavale kroz vekove 
Šminka i kozmetički tretmani nisu proizvod modernog doba, žene su hiljadama godina unazad tražile način da se ulepšaju i podmlade. Iako su se ideali ženske lepote smenjivali kroz vekove, ženska potreba za šminkanjem i ulepšavanjem ostala je ista. 

LIMUNOV SOK ZA SJAJ U OČIMA 
Najraniji zapis o korišćenju šminke datira iz prve egipatske dinastije koja je vladala između 3100. i 2907. godine pre Hrista. Žene su tada stavljale tamnozelenu boju na kapke i tamnile trepavice pomoću ugljena. Još tada su izmislile i prvu kremu protiv bora, napravljenu od tamjana, bademovog ulja, trava i fermentiranog voćnog soka koju su na lice stavljale svakodnevno. Za sjaj u očima špricnule bi po kap limunovog soka u svako oko. Veruje se da su korišćenje šminke od Egipćana preuzeli Jevreji jer se šminkanje lica pominje i u Novom zavetu. Žene u staroj Grčkoj i Rimskom crstvu su takođe tamnele kapke i trepavice ugljenom, a kredom su posvetljavale ten. Prilikom kupanja u vodu su dodavale parfem, znale su i za depilaciju, a posebnom vrstom kamena su čistile zube. Rimski filozof Plaut je napisao da je "žena bez šminke kao hrana bez soli". 

VRELE KUPKE I PARFEMI OD ZAČINA 
Tokom srednjeg veka širom Evrope upotreba šminke bila je zabranjena i smatrana đavoljim oružjem. Ali to je važilo samo za običan narod, jer predstavnici viših staleža nisu bili imuni na prednosti ukrašavanja lica i tela. Da bi istakli svoje bogatstvo i činjenicu da ne moraju da rade trudili su se da im koža bude što svetlija, pa je beljenje lica bilo veoma popularno. Jedan od popularnijih tretmana u ovo vreme bilo je i kupanje u vreloj vodi, a pravili su se i parfemi od cvetnih ulja i začina. Zanimljivo je da su u žene u 13. veku roze karmin koristile kao statusni simbol, kako bi pokazale da imaju novca za kupovinu “veštačke” šminke . 

SMRTONOSNI PUDERI 
Dolaskom renesanse, žene su tražile nove načine da izbele kožu i ostvare ideal lepote "porcelansko lice". Tadašnji puderi bili su mešavina hemijskih supstanci koje su ozbiljno ugrožavale zdravlje. Pa su paraliza i smrt bile česte posledice šminkanja! Jedan Italijan napravio je puder od arsenika koji je za velike sume novca prodavao bogatim damama i savetovao ih da ga stavljaju na lice kada su u krevetu sa muževima. Rezultat popularnosti ovog proizvoda bio je šest stotina mrtvih muževa i isto toliko bogatih udovica! 

BELA LICA I OGROMNE PERIKE 
Dvorska moda Francuske i Engleske tokom 17. i 18. veka najbolje ilustruje odnos prema šminkanju. Izbeljena lica, ogromne perike i parfemi odražavali su moć i raskoš vladara. Situacija se promenila u Viktorijansko doba kada šminka biva proglašena za dekadentnu naviku svojstvenu samo prostitutkama i glumcima. U 18. veku u Francuskoj je bio vrlo popularan crveni ruž za usne i rumenilo za obraze. Tako našminkana osoba odavala je zdrav i zabavan duh. Ali, u drugim državama se na taj trend gledalo kao na nešto sramotno. Zora industrijskog doba ponovo je promenila sve. Šminka se vratila na velika vrata, a kozmetika postala velika industrija.

0 komentara:

Постави коментар